Program vaspitno-obrazovnog rada

Osnovni redovni program vaspitno-obrazovnog rada sa decom uzrasta od godinu dana do polaska u školu je program "Godine uzleta". Zasniva se na sociokulturnoj teoriji, prema kojoj se detinjstvo shvata kao vrednost po sebi, a dete tretira kao kompetentno, bogato potencijalima, kao ravnopravan član zajednice u interakciji dece i odraslih i kao aktivni učesnik u procesu sopstvnog učenja i razvoja.

Program u senzitivnom periodu ranog detinjstva ističe značaj igre kao dominantne delatnosti. Kroz igru dete ostvaruje svoju dobrobit, a kulturu i kulturne obrasce zajednice u kojoj živi, usvaja i transformiše prvenstveno kroz socijalne interakcije i povezivanje sa odraslima i vršnjacima u porodici, vrtiću i lokalnoj zajednici.

Načela predškolskog vaspitanja i obrazovanja su:

1. celovito sagledavanje vaspitanja i obrazovanja

2. usmerenost na dugoročne ciljeve

3. integrisani pristup učenju

4. kontinuitet u obrazovanju

5. vrednovanje u funkciji građenja kvaliteta programa, usmerenošću na strukturne i procesne dimenzije

Ciljevi predškolskog vaspitanja i obrazovanja

cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja je podrška dobrobiti deteta. Realizuje se kroz celovit proces nege, vaspitanja i obrazovanja i integrisanog učenja.

Opšti ciljevi:

1. da se sva deca predškolskog uzrasta imaju jednake mogućnosti za učenje i razvoj, kroz podršku njihovoj dobrobiti

2. da dobiju prilike i mogućnosti da budu srećna, da se osećaju zadovoljno, ostvareno i prihvaćeno, da grade odnose poverenja i uvažavanja, bliskosti i prijateljstva

3. da razvijaju dispozicije za celoživotno učenje: otvorenost, radoznalost, otpornost, refleksivnost, istrajnost, poverenje u sebe i pozitivna lični i socijalni identitet

4. da imaju prilike da upoznaju, istražuju i preispituju različita područja ljudskog saznanja i delanja, različite produkte kulture i načine građenja i izražavanja značenja

5. da porodica i roditelji imaju mogućnost i prilike da aktivno učestvuju u vaspitanju i obrazovanju dece, da osveste svoje potrebe i kapacitete, osnaže  i razvijaju roditeljske kompetencije

6. da vaspitači, medicinske sestre/vaspitači, stručni saradnici i saradnici i drugi praktičari imaju priliku da ispolje svoju autonomiju, kreativnost i profesionalnost i proaktivno zastupanje interesa dece i porodice

7. da vrtić i druga okruženja u lokalnoj zajednici postanu prostori zajedničkog učešća dece i odraslih u učenju i građenju smisla kroz dijalog i uzajamnu podršku

8. da se svi koji se bave predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem povezuju u istraživačku zajednicu, koja kroz istraživanja i uzajamnu podršku gradi kvalitet predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Dobit za dete se može sagledatit kroz tri međusobno povezane, preklapajuće i uzajamno uslovljene dimenzije: personalnu (biti dobro i funkcionisati uspešno), delatnu (umeti i hteti) i socijalnu (pripadati, prihvatiti i učestvovati).

Realni program

Realni program nastaje i gradi se u realnom kontekstu vaspitno-obrazovne prakse. On nije unapred pisani dokument već se gradi kroz zajedničko učešće svih učesnika, oblikuje kulturom vrtića, porodice i lokalne zajednice i šireg društvenog konteksta i planskim i promišljenim delovanjem vaspitača zasnovanim na koncepciji Osnova programa. Deca se podstiču na bavljenje određenim temama i projektima, smislenim i izazovnim.

U realnom programu dobrobit za dete je: 

Da se oseća: dobro i vitalno, ostvareno, zadovoljno i srećno, sigurno, ali ne prezaštićeno, sigurno da će njegove potrebe, interesi  i interesovanja uvažavati i podržavati, pripadnikom zajednice vrtića i šire zajednice, usklađeno sa pravilima, normama i zahtevima okruženja;

Da bude: uključeno u zajednicu vršnjaka i vrtića, u raznovrsne, kreativne, svrsishodne aktivnosti, saslušano i uvaženo, okruženo dovoljno poznatim i istovremeno novim izazovima, prihvaćeno u svojoj jedinstvenosti, fizički aktivno, spretno, odvažno i graciozno, da bude prijatelj sa nekim;

Da može: da upoznaje svet oko sebe, proširuje svoja iskustva i znanja o svojoj i drugim kulturama, različitim fizičkim i prirodnim pojavama i različitim produktima ljudske kulture, da posmatra, pita se, razmenjuje, istražuje, mašta; da istražuje celim telom i svim čulima i ima različite estetske doživljaje; da se izražava na različite načine, kroz različite simboličke sisteme i koristi različite operacije primerene tim sistemima; da se izražava kreativno i maštovito kroz različite forme, medije i materijale; da ispoljava svoja interesovanja, bira i preuzima inicijativu; da spoznaje svoje snage i mogućnosti; da ispoljava svoje sposobnosti i da je uspešno u učenju; da opslužuje sebe; da doprinosi i vidi da je njegov doprinos prepoznat i važan;

Da ume: da pravi dobar izbor, donosi odluke i preuzima odgovornost; da upravlja svojim emocijama i razume emocije drugih; da odlaže svoje želje i prihvata želje i očekivanja drugih; da uspešno komunicira i sarađuje sa drugima, pregovara i da se dogovara i razrešava konflikte; da prihvata druge, razvija bliske i recipročne odnose bazirane na uvažavanju i prihvatanju razlika; da doprinosi svojoj zajednici, brine se o drugim i svom okruženju; da uči i voli učenje; da prihvata promene, da bude otvoreno i fleksibilno;

Najvažniji aspekti programa vaspitanja i obrazovanja:

Kvalitet odnosa koji je pokretač razvoja i učenja deteta. Dete ostvaruje dobrobit kroz odnose sa fizičkim okruženjem, vršnjacima i odraslima u realnim situacijama.

Značaj prostora za motivisanost, igru i učenje.

Prostor treba da bude inspirativno i provokativno okruženje u kojem se deca igraju, istražuju, sarađuju i uče; a vaspitač treba da radi na njegovom stalnom razvoju, obogaćivanju i osmišljavanju. 

Učenje kroz igru i istraživanje.

Učenje je intelektualna igra koja predstavlja potragu za odgovorima. U odnosima sa vaspitačima i vršnjacima kroz igru i životne situacije, dete se podstiče da istražuje, promišlja, isprobava, pita i aktivno učestvuje u svom učenju i razvoju.

Saradnja porodice i lokalne zajednice.

Saradnja sa porodicom se zasniva na uzajamnoj podršci koja se ostvaruje kroz povezivanje, uspostavljanje poverenja, dijaloga i saradnje. Vrtić postaje deo lokalne zajednice, aktivno učestvuje, sarađuje i doprinosi aktivnostima od zajedničkog interesa.

Razvijanje teme/projekta sa decom kroz integrisani pristup učenju motivisaće ih i podsticati na istraživanje smislenih i izazovnih sadržaja. Odrasli deci ne daju gotova rešenja, oni su sada partneri u igri, istražuju i pomažu im da isprobavaju pretpostavke, dalje razvijaju ideje, a učenje čine smislenijim i prijatnijim jer je povezan sa životnim kontekstom i bazira se na iskustvima. 

Ključni principi u razvijanju realnog programa:

1. usmerenost na odnose (stvaranje i održavanje socijalnog i fizičkog okruženja: sigurnost, kontinuitet, učešće dece, uvažavanje, saradnja, odgovornost, zajedništvo...)

2. životnosti (stvaranje prilika za učenje)

3. integrisanosti (dete uči i doživljava)

4. autentičnosti (individualizovan pristup i uključivanje dece u zajednicu)

5. angažovanosti 

6. partnerstva (uvažavanje perspektive deteta i porodice)

Fokus vaspitača je na situacijama i aktivnostima kojima se podržavaju učenje deteta kroz vlastitu aktivnost, angažovanost deteta; inicijativa i izbor dece; kao i na uvažavanju perspektive dece i porodice - njihovih mišljenja, ideja, inicijativa, odluka i na različitim načinima uključivanja porodice i povezivanja sa lokalnom zajednicom.

Brošura za roditelje - Godine uzleta