Program adaptacije
Svako dete je individua za sebe tako da drugačije reaguje na novonastale situacije u njegovom životu.Tako da polazak u vrtić kod neke dece izaziva plač, vrisku, bacanje po podu, a neka deca reaguju odbijanjem hrane, spavanja, piške u krevet, žale se na bolove u stomaku, na sve načine odugovlače da krenu u vrtić, pravdajući se da im se spava...Sve su to očekivane reakcije u periodu adaptacije deteta na boravak u predškolskoj ustanovi.
Veoma bitan faktor kako u adaptaciji tako i u nastavku boravka jeste odnos roditelj-vaspitač. Retko koji roditelj će ostati ravnodušan prema svom mališanu koji neutešno plače i jako ga grli. Ali roditelj svojom reakcijom mora da pokaže detetu da ga ostavlja u sigurne ruke i to tako što odlučno svoje dete predaje vaspitaču bez nepotrebnog zadržavanja i ispitivanja vaspitača jer to pokazuje detetu da ste i vi kao roditelj nesigurni, što dodatno uliva strah kod vašeg deteta.
Period adaptacije podrazumeva vreme koje je detetu potrebno da se navikne i prihvati novu sredinu. Nova sredina sa sobom nosi novo okruženje, nove osobe, decu, prostor i dnevni režim koji ima drugačiji ritam.
Dete uglavnom bira vaspitača koji ga je prvi dočekao i priča o njemu kao dobrom i najboljem. Zbog toga roditelj stiče utisak da drugi vaspitač nije dovoljno posvećen i rađa se nepoverenje.
Adaptacija se ne treba prekidati (da ostanu kod bake, deke...) jer se time detetu šalje poruka da ako dovoljno plače i pravi scene ne mora u vrtić. Ponovna adaptacija je uglavnom mnogo teža nego prvi put i traje duže, bez potrebe, a deca više pate.
Osnovni tipovi adaptacije
Obično se u stručnoj literaturi navode tri osnovna tipa adaptacije: laka adaptacija, adaptacija srednje težine i teška adaptacija.
Laka adaptacija predstavlja normalnu reakciju na promenu sredine dece koja imaju optimalne vaspitne uslove i koja su uspostavila sigrunu i stabilnu emocionalnu vezu sa roditeljima. Kod takve dece sve reakcije i promene u ponašanju prolaze u roku od 10-15 dana boravka u kolektivu; dete brzo prihvata novu sredinu i raduje se dolasku u nju.
Adaptacija srednje težine imaju deca čije se promene u ponašanju produže i do mesec dana boravka u vrtiću ili jaslama, tokom kojih dete uporno odbija dolazak u kolektiv.
Teška adaptacija se obično vrlo retko sreće u praksi. Odnosi se na decu kod koje se mogu zapaziti uporne i dugotrajne reakcije i poremećaji u ponašanju koji traju i po nekoliko meseci. Obično je kod takve dece prisutno više nepovoljnih činioca koji produžavaju period adaptacije kao što su česta odsustva iz kolektiva usled bolesti ili nekog drugog razloga, nepovoljni porodični uslovi, neprimereni vaspitni uticaji i sl. U tim slučajevima, potrebno je timsko sagledavanje problema (vaspitač/med. sestra, roditelji i pedagog ili psiholog) i zajedničko pronalaženje načina da se teškoće prevaziđu.
Treba napomenuti da najveći broj dece prođe proces adaptacije bez većih problema, a samo mali broj prolazi teži oblik adaptacije.
Ono što vi možete učiniti je:
- budite tačni kada dolazite,
- imajte puno razumevanje za detetova osećanja i reakcije,
- provodite više vremena s detetom kod kuće u igrama i aktivnostima koje voli,
- saznajte o vrtiću kroz igru umesto da insistirate da Vam priča o njemu, mozda ne želi,
- pokažite detetu da ga prihvatate iako ono ne prihvata vrtić!
- dajte mu dovoljno vremena da savlada svoj bol,
- upoznajte dete sa vrtićem, grupom, budućim vaspitačem dolaskom u posetu, obidjite objekat, porazgovarajte sa drugarima i odvedite dete sa sobom.
