VASPITNI STILOVI RODITELJA

Vaspitni stil predstavlja način (postupke) na koji roditelji vaspitavaju svoju decu. Vaspitni stilovi se razlikuju prema stepenu prisutnosti elemenata roditeljstva. Elementi roditeljstva su prihvatanje i kontrola. Pod prihvatanjem se podrazumeva toplina i bliskost roditelja prema detetu, trud roditelja da se dete razvija u zrelu i zdravu ličnost, dok se pod kontrolom podrazumeva „postavljanja granica detetu“ i karakteristike tih granica (slabe ili rigidne). U socijalnom kontekstu razvoja deteta neosporan je značaj porodice i vaspitnog uticaja roditelja. U zavisnosti koliko su kod roditelja izraženi ovi elemneti roditeljstva, razlikujemo više vaspitnih stilova roditelja, kao što su:

• Autoritativni vaspitni stil se odlikuje bliskošću roditelja i dece. Roditelji postavljaju razumna ograničenja, daju sugestije i uputstva, ali dozvoljavaju otvorenu komunikaciju sa decom (obrazlažu svoje stavove, pitaju decu za njihove potrebe ) i dopuštaju izvestan stepen slobode u pogledu mogućnosti izbora i donošenja odluka. Participacija dece, otvoreno traganje za rešenjima, racionalno obrazloženje odluka i podsticanje samoodgovornosti su karakteristike autoritativnog vaspitnog stila. Deca poštuju roditelje i veruju u njihov sud i dobronamernost.

• Autoritarni vaspitni stil se odlikuje nametanjem neprikosnovenog roditeljskog autoriteta. Roditelji izdaju naloge ~ deca slušaju i izvršavaju. Komunikacija između roditelja i dece je jednosmerna: nalog ~ izvršenje, a odnosi između roditelja i dece su napeti i kruti.

• Permisivni vaspitni stil se karakteriše ne postavljanjem nikakvih posebnih zahteva ili ograničenja deci. Ovakvi roditelji, koji inače mogu biti veoma topli i brižni roditelji, se ne suprotstavljaju svojoj deci, imaju problema da ih kontrolišu. Odnosi roditelja i dece su obično dobri, oni su „najbolji drugovi„ svojoj deci, ali ceh se obično plaća suviše kasno, tako što deca bez zahteva često ne ostvare onoliko koliko su mogla.

• Odbacujući, zanemarujući vaspitni stil odlikuje roditelje koji zapravo i nisu niti uključeni niti zainteresovani za svoju decu. Oni niti postavljaju neke posebne zahteve niti vode računa o razvojnim potrebema svoje dece. Deca ovakvih roditelja ispoljavaju najviše emocionalnih problema i problema u ponašanju, pokazuju naročito nizak nivo samouvažavanja, samokontrole, slab uspeh u školi, sklonost zloupotrebi supstanci ili prestupničkom ponašanju.

Najbolje rezultate pokazuje autoritativni vaspitni stil, gde su roditelji topli, brižni, angažovani, spremni da decu stavljaju pred zadatke, ali im daju i dovoljno slobode, a sve to se odvija u atmosferi međusobnog uvažavanja, participacije i otvorenog dijaloga sa racionalnim obrazloženjima.